
EFFORTS TO SOLVE IRRIGATION AND RECLAMATION PROBLEMS IN THE EARLY DAYS OF THE FORMER SOVIET REGIME
Umarbek Atajanovich Sheripov ,Abstract
This article provides information about the Khorezm People's Soviet Republic, which was formed as a result of the dissolution of Khiva Khanate and the state of agriculture and irrigation systems in Khorezm Oasis in the early years of the former Soviet rule. Over the centuries, thanks to the hard work of the working people, the construction of irrigation facilities, their cleaning, the construction of protective dams, washing of land and the increase of productivity in agriculture had been ensured. The article discusses the scientific researches of field organizations and scientists established for the scientific study of irrigation works in Khorezm during the period of the former Soviet regime, that is, in the 20s-40s of the 20th century.
Keywords
forms of land ownership, track, excavation, akhbor, cavalry, hydropost, dam, F. Morgunenkov, collector, Palvanyap, S.P. Trombachev, Central Asian Irrigation Research Institute, UPRADIS.
References
Погорельский И.В. История Хивинской революции Хорезмской Народной Советской Республики 1917-1924 гг. — Ленинград: ЛГУ, 1984. – С. 189.
ХорВДА, 601-жамғарма, 1-рўйхат, 1-иш, 7-варақ.
ХорВДА, 601-жамғарма, 1-рўйхат, 1-иш, 8-варақ.
ХорВДА, 601-жамғарма, 1-рўйхат, 1-иш, 14-варақ.
ХорВДА, 601-жамғарма, 1-рўйхат, 1-иш, 5-варақ.
ХорВДА, 601-жамғарма, 1-рўйхат, 1-иш, 4, 6-варақлар.
ХорВДА, 601-жамғарма, 1-рўйхат, 1-иш, 8-варақ.
Михайлов К.А., Пославский В.В. Коренное переустройство питания Южно-Хорезмской ирригационной системы, // Вестник ирригации”, 1927. – № 9. – С. 33-64; Михайлов К.А., Пославский В.В. Ташсака или Туямуюн” // Вестник ирригации”, 1927. – № . – С. 57-71.
1923 йилга оид архив ҳужжатларида дастлабки зах сувларни оқизиш учун магистрал коллекторни Питнак воҳасидан бошлаб, Туманкўл, Зейкаш, Ялмат-Чакли, Дўнғиз-ўлган, Шўркўл, Кўрпкўл йўналишида қуриш режалаштирилган (ХорВДА, 601-жамғарма, 1-рўйхат, 1-иш, 7-варақ).
Сатлыков А. История ирригационных и мелиоративных работ в Хорезме (1920–1941 гг.). Автореф. … дисс. – С. 8; ХорВДА, 20-жамғарма, 1-рўйхат, 1-иш, 2–10-варақлар.
Ирригация Узбекистана. – Т. III. – С. 233.
Джаббаров И. Древний Хорезм… – С. 193.
Андрианов Б.В. Древние оросительные системы Приаралья. – С. 184.
Кондрашов С.К. Вода в орошаемом хозяйстве. Монография. — М., 1922; Кондрашов С.К. Несколько слов к вопросу об использовании источника орошения // Отдельный оттиск из журнала “Туркестанское сельское хозяйство”. — Т., 1922.
Тромбачев С.П. К вопросу водообеспечения южного Хорезма // “Вестник ирригации”. — М., 1924. – № 7. – С. 3-13; Тромбачев С.П. Краткий обзор по водному хозяйству Средней Азии за 1923-1924 год // “Вестник ирригации”. — М., 1924. – № 12. – С. 3-39.
Янчур М.П. Некоторые результаты изысканий в Южно-Хорезмском оазисе // “Вестник ирригации”. — М., 1924. – № 12. – С. 77-84.
3убрек К. Земледелие и ирригация Хорезма в связи с вопросом экономического объединения среднеазиатских республик // “Новый Восток”. — М., 1923. – Кн. 3.
Тромбачев С.П. К вопросу водообеспечения южного Хорезма // “Вестник ирригации”. — М., 1924. – № 7. – С. 6.
Янчур М.П. Некоторые результаты изысканий в Южно-Хорезмском оазисе // “Вестник ирригации”. — М., 1924. – № 12. – С. 80.
Цинзерлинг В.В. Перспективы орошения и хлопководства в дельте Аму-Дарьи // “Хлопковое дело”. — М, 1924; Цинзерлинг В.В. Орошение в бассейне Амударьи. Основания оросительного хозяйства. — М.: ВСНХ, 1924. – 269 с.
Цинзерлинг В.В. Орошение на Амударье. Общие основания оросительного хозяйства. План водного хозяйства. Первоочередные работы. — М.: Изд. УВХ Средней Азии, 1927. – 808 с.
Алексеев И. Основные итоги работы САНИИРИ за 25 лет. — Т., 1949; Беглов И.Ф. История развития САНИИРИ и формирование … // WWW.GAWATER. info.net.
Шалкин М.Ф. Ирригационное строительство Хорезма за 1924-25 сельскохозяйственный год // “Вестник ирригации”. — М., 1926. – № 5; Шастал И.Н. Характеристика современного состояния сельского хозяйства на орошаемой территории Южного Хорезма и анализ условий его развития // “Вестник ирригации”. — М., 1926.– № 7; Суровцев В. К вопросу заилевания каналов Хорезма // “Вестник ирригации”. — М., 1928. – № 4; Несмачный Н.К. Возможности развития орошения земель по водным системам левого берега Южного Хорезма // “Вестник ирригации”. — М., 1929. – № 11 и др.
Халлыев Х.Х., Духно И.И., Халмуратов Т.Х. Вода возраждает жизнь. – С. 4, 10.
Эслатиб ўтиш жоиз бўлса, 1915 йилдаёқ Коломнадаги (Москва яқинида) машинасозлик заводида соатига 30 м3. лойқа тупроқни 3 метр баланликка кўтариб бериш қувватига эга ер сўрғич (землесос) ишлаб чиқилганди. Унинг баҳоси — 300 минг сўм турарди ва табиийки харид қилишга кўпчиликнинг кучи етмасди // Қаранг: Соседько А.Ф., Батурин С.И. Водохозяйственные проектно-изыскательские работы в Хорезме… – С. 7.
Михайлов К.А., Пославский В.В. Таш-Сака или Туюямуюн // “Вестник ирригации”. — М., 1927. – № 11; Старцев Т.А. Туямуюн. К проблеме реконструкции ниж-ней Амударьи // В кн.: Среднеазиатский энергетический сборник. – Т. I. — М., 1932. – С. 121-133.
Орошения чигирями в низовьях Амударьи // “Народное хо¬зяйство Средней Азии”. — М., 1925. – № 8-9; Громов М., Баранов В. Чигирь — как водоподъемная ма¬шина и как привод. — Т., 1931; Ўтамов Ж., Муҳаммадиев Ў. Аср бошидаги синов. – Б. 41.
Холимбетов Қ., Эшчанова Ш. Хоразм мироблари шажараси. – 20-бет; Ирригация Узбекистана. – Т. III. – С. 233-234.
Сатлыков А. Из истории строительства Ташсакинского канала. – С. 48-49.
Хорст Георгий Онисифорович (вафоти 1979, Тошкент) — “Ўзбекистонда хизмат кўрсатган ирригатор”, техника фанлари номзоди, Хоразм вилоят СТБ бошлиғи ўринбосари (1937). Тошсоқа канали қурилиши ва унинг Бош иншооти лойиҳасини яратишда қатнашган (1939-40). Вилоятда суғориш ишларини такомиллаштиришга улкан ҳисса қўшган мутахассис. Кейинчалик ТИИИМСХ доценти лав. ишлаган. Ишини ўғли давом эттирган.
ХорВДА, 41-жамғарма, 1-рўйхат, 8-иш, 180-варақ; Сатлыков А. Из истории строительства Ташсакинского канала. – С. 50.
Митянов Николай Герасимович (1909, Оренбург ш. – 1964, Урганч) — “Ўзбекистонда хизмат кўрсатган ирригатор”, Хоразм вилоят СХБ бошлиғи ўринбосари (1958–64). Ўрта Осиё ирригация ва пахтачилик институтни тугатган (САХИПИ, 1933). Хонқа МТСда катта гидротехник (1933), туман СХБ бошлиғи (1936–38), УПРАДИС инженери (1936–41), Хоразм вилоят СХБ бош инженери (1941–50) ва бошлиғи (1950-58) лавозимларида ишлаган. Тошсоқа (1939–41) ва Қиличниёзбой (1941–42) каналлари, Дарёлиқ ва Озерный магистрал коллекторларини қуришда катта хизматлари бор. “Ҳурмат Белгиси ордени билан тақдирланган. Номига Хонқа туманидаги йирик коллектор қўйилган.
ХорВДА, 41-жамғарма, 1-рўйхат, 19-иш, 195-варақ.
Сатлыков А. Из истории строительства Ташсакинского канала. – С. 54.
Тошсоқа бош иншооти 1940-1941 йилларда “Узгипроводхоз” лойиҳасига асосан, монолит темир-бетондан ишланган. Иншоот 9 та равоқдан иборат ва уларга ясси силжувчи 4,3х3,7 м. ўлчамли шитлар ўрнатилган. Сув ўтказиш қобилияти 202,5 м3/сек. 1965 йилда иншоотнинг барча тахта шитлари темир шитларга алмаштирилган ва электр двигателлар ёрдамида кўтариладиган қилинган. Иншоот устида 2 м. кенгликда хизмат кўприги мавжуд. Жорий таъмирлаш пайтида равоқни вақтинча беркитиб туриш учун шондор, уларни монтаж қилиш учун балка ва қулфлар билан жиҳозланган.
Муҳаммадиев Ў. Ерларнинг мелиорациясини яхшилаш жараёнлари. – Б. 53.
Ўтган йиллар давомида мазкур ташкилотларга қуйидаги мутахассислар раҳбарлик қилганлар: Жуков (1926); Л.М. Лезинов (1927-28); Аполлонов (1928), Линдорф (1928-30, 1931-36); Бобожон Отабаев (1931); Жума Аташев (1936-39); Е.А Башилов (1940-41); Қулмуҳамедов (1942); Демин (1942); Овчаренко (1946-48); Млынский (1952-55); Вальдемар Туркс (1955-57); Владимир Лондарев. (1961-64); Хударган Муқошев (1964-87); Олег Лондарев (1987-92); Амин Қаландаров. (1992-2003); Тоҳир Болтаев (2003-2005); Комил Қурбонов (2005-2008); Озод Мадраҳимов (2008-2010), Эргаш Юсупов (2010 йилдан ҳозиргача).
Холимбетов Қ., Эшчанова Ш. Хоразм мироблари шажараси. – 35 бет.
Article Statistics
Copyright License
Copyright (c) 2024 Umarbek Atajanovich Sheripov

This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.