
THEORETICAL AND LEGAL FOUNDATIONS OF THE INVESTIGATIVE JUDGE IN THE CRIMINAL PROCEDURAL LEGISLATION OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN
Bakhtiyor Ibrokhimov ,Abstract
This article provides a comprehensive analysis of the introduction of the investigating judge institution within the framework of criminal procedure reforms in the Republic of Uzbekistan, its legal foundations, necessity, and practical significance. The institution of the investigating judge is viewed as a key mechanism for protecting citizens’ rights and freedoms, as well as for ensuring the principles of adversarial proceedings and equality of parties in criminal cases. The article examines both national and international practices, and offers scientific proposals for strengthening this institution in Uzbek legislation. It also presents scholarly opinions regarding the implementation of the investigating judge institution, evaluated from an academic perspective. The discussions emphasize the crucial role of the investigating judge in ensuring human rights protection, enhancing judicial oversight, and assessing the legitimacy of criminal prosecution.
Keywords
investigating judge, judicial control, criminal procedure reforms, human rights, procedural guarantees, pre-trial proceedings, adversarial principle, fair trial, preventive measures, judicial independence.
References
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Жиноят ва жиноят-процессуал қонунчилиги тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги 14.05.2018 йилдаги ПҚ-3723-сон.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «2022 — 2026 йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистоннинг тараққиёт стратегияси тўғрисида»ги 2022 йил 28 январдаги ПФ-60-сон Фармони.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Одил судловга эришиш имкониятларини янада кенгайтириш ва судлар фаолияти самарадорлигини оширишга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида» 16.01.2023 йилдаги ПФ-11-сон Фармони.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Одил судловга эришиш имкониятларини янада кенгайтириш ва судлар фаолияти самарадорлигини оширишга доир қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида» 16.01.2023 йилдаги ПФ-11-сон Фармони.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Тезкор-қидирув ҳамда тергов фаолиятида шахснинг ҳуқуқ ва эркинликларини ишончли ҳимоя қилиш кафолатларини янада кучайтириш чора-тадбирлари тўғрисида» 10.06.2024 йилдаги ПФ-89-сон Фармони.
Ўзбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси. – Т.: Ўзбекистон, 2023.
Давлетов Д. Тергов судьяси. Одиллик мезони. № 7-сон, 2024. – Б. 1.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг «Қамоққа олишга санкция бериш ҳуқуқини судларга ўтказиш тўғрисида» 08.08.2005 йилдаги ПФ-3644-сон Фармони.
Миразов Д.М. Дастлабки тергов идоралари фаолияти устидан контроль ва назоратни такомиллаштиришнинг назарий, ташкилий ва процессуал жиҳатлари. Юр.ф.доктори ... диссер. Тошкент. 2016. Б. 93.
Ўзбекистон Республикаси Конституцияси. – Т.: Ўзбекистон, 2023.
Тўлаганова Г.З. Жиноят процессида эҳтиёт чораларининг қўлланиши муаммолари: –Т.: Адолат, 2005. –Б.7.
Мўминов Б.А. Жиноят ишларини судга қадар юритиш устидан суд назорати. Юр.ф.доктори ... диссер. Тошкент. 2020. Б. 249.
Чориева Д. Тергов судьяси: у ким ва унинг ҳимоячи процессуал мақомини оширишдаги ўрни қандай? https://kun.uz/kr/46113262. 24.04.2020.
Юлдошбеков А.А. Жиноят процессида ҳимоя институтини такомиллаштириш масалалари. Магистрлик диссертация иши. – Т.: 2022.
Югай Л. «Суд назорати институти»: янгиланаётган Конституциядаги бу тушунча нимани англатади? https://www.xabar.uz/mahalliy/sud-nazorati-instituti-yangilanayotgan-konstituciyadagi.
Қобулов Б. Франция жиноят-процессуал қонунчилигида судга қадар иш юритувида шахс ҳуқуқларини чеклашнинг тартибга солиниши. Замонавий дунёда инновацион тадқиқотларю Назария ва амалиёт номли илмий, масофавий, онлайн конференция. – Б. 66-70.
Югай Л. «Суд назорати институти»: янгиланаётган Конституциядаги бу тушунча нимани англатади? https://www.xabar.uz/mahalliy/sud-nazorati-instituti-yangilanayotgan-konstituciyadagi.
Смирнов А.В. Модели уголовного процесса. СПб., 2000. 3-11 с.
Муратова Н.Г. Система судебного контроля в уголовном судопроизводстве: вопросы теории, законодательного регулирования и практики: автореф. дис. … д-ра юрид. наук. Екатеринбург, 2004.
Адилов С.А. Правовое положение следственного судьи в уголовном процессе Республики Казахстан. Дисс. ... канд. юрид. наук. Москва. 2018. С. 166.
Смирнов А.В. Модели уголовного процесса. СПб. 2000. - С. 52.
Ковтун Н.Н. О понятии и содержании термина «судебный следователь» (следственный судья) // Российский судья. – 2010. – № 5.
Демидов И.Ф. Судебная реформа и новые проблемы науки уголовного процесса // Вопросы укрепления законности в уголовном судопроизводстве в свете правовой реформы: матер. конф. М., 1995.
Коган В.М. Почему бы не быть следственному судье? // Советская юстиция. 1988. № 7.
Смирнов А.В. Модели уголовного процесса. СПб., 2000.
Тўлаганова Г.З. Жиноят процессида эҳтиёт чораларининг қўлланиши муаммолари: –Т.: Адолат, 2005. –Б.7.
Толесбай С. Следственный судья – дополнительная гарантия справедливого правосудия. https://cyberleninka.ru/article/n/sledstvennyy-sudya-v-ugolovnom-sudoproizvodst-ve-respubliki-kazahstan
Ковтун Н.Н. О понятии и содержании термина ≪судебный следователь≫ (следственный судья) // Российский судья. 2010. № 5.
Головко Л.В. Новая роль судьи при производстве полицейского расследования в уголовном процессе постсоветских государств // Зангер. Вестник права Республики Казахстан. 2010. № 1 (102).
Азаров В.А., Таричко И.Ю. Функция судебного контроля в истории, теории и практике уголовного процесса России. Омск, 2004.
Мўминов Б.А. Жиноят ишларини судга қадар юритиш устидан суд назорати. Юр.ф.доктори ... диссер. Тошкент. 2020. Б. 249.
Морщакова Т. Г. «В праве лозунги и декларации не работают» // Уголовный процесс. 2015. № 6 (126). С. 14–20.
Юлдошбеков А.А. Жиноят процессида ҳимоя институтини такомиллаштириш масалалари. Магистрлик диссертация иши. – Т.: 2022. – Б.: 35.
Чориева Д. Тергов судьяси: у ким ва унинг ҳимоячи процессуал мақомини оширишдаги ўрни қандай? https://kun.uz/kr/46113262. 24.04.2020.
Ковтун Н. Н. Следственный судья в уголовном судопроизводстве: за и против // Российская юстиция. 2010. № 9. С. 41–44.
Быков В. М., Манова Н. С. Нужен ли уголовному судопроизводству России следственный судья? // Законность. 2015. № 6 (968). С. 44–46.
Шеховцов Ю. Н. Быть ли в России следственным судьям // Прокурор. 2015. № 3. С. 29–34.
Рябкова О.В. Судебный контроль на стадии возбуждения уголовного дела и предварительного расследования // Автореф. дис. ... канд. юр. наук. - Екатеринбург, 2003. - С. 13.
Белкин А. Р. Следственный СУДЬЯ или СЛЕДСТВЕННЫЙ судья? // Уголовное судопроизводство. 2015. № 3. С. 16–27.
Красильников А. В. О целесообразности формирования в Российском уголовном процессе института следственных судей // Российская юстиция. 2016. № 8. С. 26–28.
Мядзелец О. А. Следственный судья в уголовном процессе России: за и против // Российская юстиция. 2008. № 6. С. 39–41.
Article Statistics
Copyright License
Copyright (c) 2025 Bakhtiyor Ibrokhimov

This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.